Генеративне апликације вештачке интелигенције, обогаћене мултимодалним димензијама, заснивају се на огромним количинама – дигиталних или дигитализованих – података, рачунарској снази и неуронским мрежама симулираним у математичком облику и оперативно реализованим путем рачунарске технологије. Заједничко присуство ових фактора ствара синергијски ефекат: омогућава бржу, ефикаснију и потенцијално иновативну обраду информација, као и њихову систематизацију и интерпретацију. Препознавање образаца превазилази све досадашње размере и прецизност. Тиме се омогућава аутоматизација и делегирање механичких задатака.
Начин корисничке употребе великих језичких модела разликује се од ранијих носилаца информација, јер они као одговор на упите генеришу одговарајуће граматичко-конверзационе форме. Захваљујући обради природног језика, могу се користити и питања и инструкције. Интеракције – нарочито у случају цхатботова – носе обележја привидне личности и персонализације, те због тога и због своје кориснички оријентисане структуре пружају имерзивно искуство. Генеративне вештачке интелигенције пишу, говоре и комуницирају, као и стварају нове садржаје. Овакав вербални начин функционисања неминовно води ка антропоморфизацији.
Комуникационе мреже и окружења у образованју и истраживанју данас заједнички обликују људски и машински актери, док се развија низ хибридних карактеристика, процеса и интеракција у стварању знања. То није прогноза, већ опис тренутног стања. Перспективе развоја су тешко сагледиве. Све ово носи бројне могућности за продукцију знања, пренос знања и педагогију, али и различите – когнитивне, верификационе, психолошке, менталне, безбедносне и друге – ризике.
Вештачка интелигенција не само да помаже и убрзава истраживачке процесе, већ и отвара нова питања и доприноси настанку нових научних парадигми. У области образовања омогућава персонализовано и искуствено учење, истовремено утичући на релевантне области и на тај начин нијансирајући и усавршавајући курикулум. Истовремено, усвајање и развој основних комуникационих и интелектуалних компетенција остаје од кључног значаја. Проналажење равнотеже усмерене ка човеку и хуманим циљевима постаје централно питање.
На изазове је потребно да одговоре образовне и истраживачке методологије. Трансформација под утицајем вештачке интелигенције одвија се незаустављиво, а апликације су већ постале део свакодневне праксе приступа и обраде информација. Стога је неопходна њихова свесна, циљна и ефикасна имплементација.
Промене не остављају нетакнутим ни процесе образовања и истраживања, нити статус знања које се сматра вредним за стицање и преношење. Јављају се нови и продуктивни облици заједничког мишљења и деловања човека и машине. Проналажење ефикасних облика кооперације захтева научну рефлексију, истраживања и постављање теоријских и практичних питања. Управо томе је посвећена научна конференција Учитељског факултета на мађарском наставном језику.
С обзиром на интердисциплинарни карактер конференције, позивамо излагања у следећим тематским областима (без претензије на потпуност):
– могућности примене вештачке интелигенције у образованју (са посебним освртом на образовање учитеља и васпитача)
– трансформација процеса учења, улога наставника и компетенција у окружењу вештачке интелигенције
– генеративна вештачка интелигенција и комуникација: продукција медијских садржаја, употреба језика, верификација
– интеракција човек–машина и комуникациони обрасци
– утицај вештачке интелигенције на продукцију знања и истраживачке методе
– развој дигиталне и АИ писмености
– етичка, психолошка и питања безбедности података
– друштвени и институционални утицаји вештачке интелигенције у образованју
– развој курикулума и наставних материјала уз подршку вештачке интелигенције
– трансформација метода вредновања и мерења у АИ окружењу
– адаптивна и персонализована окружења за учење
– развој критичког мишљења и медијске писмености у доба вештачке интелигенције.
Издања:
Организатори ће сажетке предавања публиковати у свесци резимеа, док ће пристигле радове објавити у облику електронске књиге (е-боок).
Котизација:
Износ учешћа на конференцији је 100 евра (или њена динарска противвредност), која обухвата трошкове материјала за конференцију (свеску резимеа, е-боок) као и трошкове закуске. Приликом уплате, манипулативни трошкови падају на терет уплатиоца.
Пријава:
Пријаве кандидата очекујемо до 15. јула 2026. на сл. линк адресу: https://forms.gle/4BsKNQtmdcc8yhfN7
Приликом пријаве је потребно попунити Google пријавни лист и одмах након тога формулар за уплату послати на conf@magister.uns.ac.rs (примедба: само институцијама можемо издавати предрачун, као физичка лица могу платити котизацију само на лицу места).
На конференцији постоји могућност учешћа као посматрач. Молимо вас да путем мејла назначите који пакет одабирате:
1. само посматрач (бесплатно, али је потребно мејлом потврдити учешће)
2. посматрач са ручком и вечером, конференцијским пакетом и потврдом о учешћу (50 евра)
Рокови:
Пријава: 15. јул 2026.
Слање захтева за издавање предрачуна: 15. септембар 2026.
Плаћање котизације: 01. октобар 2026.
Подношење целих радова: 15. новембар 2026.
Конференција: 26. новембар 2026.
