НАРАТИВНИ ИЗВЕШТАЈ
НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ ПРОЈЕКТА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА – НАЦИОНАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА У АУТОНОМНОЈ ПОКРАЈИНИ ВОЈВОДИНИ У 2021. ГОДИНИ
Наративни извештај програма: Конструкције идентитета на подручју Доњег Дунава. Етнографска и лингвистичка истраживања и њихово интегрисање у наставу.
У оквиру нашег програма Конструкције идентитета на подручју Доњег Дунава. Етнографска и лингвистичка истраживања и њихово интегрисање у наставу, од три војвођанска места насељена Секељима током 19. века, етнографска, лингвистичка и културноисторијска истраживања вршили смо у Скореновцу и Иванову. Циљ наших истраживања био је испитивање идентитета Секеља на подручју Доњег Дунава, као и народносних-етничких група који живе заједно са њима, те проналажење начина интегрисања тих резултата у наставу. За то смо користили њихову научну репрезентованост и заступљеност у штампи, релевантну етнографску и лингвистичку грађу из разних база података, као и грађу сакупљену током теренског рада у Скореновцу, при чему смо се фокусирали на околности настанка конструкција идентитета и њиховог обликовања.
Пројекат је успешно, и према плану реализован теренским радом у Јужном Банату, од стране професора Учитељског факултета на мађарском наатавном језику у Суботици, тачније, чланова етнографско-језичке истраживачке радионице, „Доњи Дунав“, Ференца Немета, Јудит Рафаи, Еве Вуков Рафаи и Виктора Фехера. Скореновац и њени становници су већ уназад неколико година предмет научног истраживања чланова научне радионице „Доњи Дунав“, будући да су интересантни не само са завичајно-историјског, већ и са етнолошког и лингвистичког аспекта.
Наиме, Секељи из Буковине су пре више од 135 година насељени на своје садашње место становања, у места Војловица, Иваново и Скореновац близу Београда. Њиховом историјом бавило се више аутора, али у задње две деценије, пажња истраживача није била фокусирана на ово подручје. Поменута три насеља Секеља, упркос заједничком пореклу становништва, показују етничку, верску, језичку и друштвену различитост и претпостављају различите конструкције идентитета. И управо тај аспект је био превасходан предмет наших истраживања, али и сагледавање питања језичког идентитета, промене језика и употребе дијалекта, као и улоге мађарског језичког идентитета код Бугара, са јасним циљем разоткривања кохезионих тачака суживота у заједници, али и узајамних етнографских утицаја. У нашим истраживањима фокусирали смо се и на проналажења елемената идентитета тамошњих Секеља-Мађара и Бугара, али и на истраживање узајамних етногтафског утицаја Секеља и Бугара, који се манифестују у узајамном преузимању обичајне културе, јела и верских активности. Током истраживања на терену настојали смо да истражимо и питање очувања њиховог иднетитета те да откријемо и могуће елементе заједничког идентитета.
Крајње исходиште наших истраживања представљало је формирање заједничке базе података, која ће послужити као извор за даља научна сагледавања и писања научних радова, и практичну примену резултата истраживања у образовни процес на Учитељском факултету на мађарском наставном језику у Суботици. А у томе се у потпуности и успело, будући да ће резултати овог пројекта бити интегрисани у бар три предмета (Етнографија, Историја културе и Дијалектологије). Интегрисање етнографске, лингвистичке, и културноисторијске грађе у високо образовање, прикупљене на подручју Доњег Дунава, олакшаће студија под насловом Етнографско-културно-антрополошки, лингвистички и културноисторијски преглед Скореновца, израђена од стране истраживачке групе, која ће бити публикована у Годишњаку (Évkönyv) Учитељског факултета на мађарском наставном језику. У том нашем раду, покушали смо да дамо преглед до сада публикованих етнографских, лингвистичких и културноисторијских истраживања Скореновца, поред Доњег Дунава, са намером да их вреднујемо, те да утврдимо и нове, могуће аспекте њеног сагледавања. Рукопис овог рада је већ предат на објављивање. Поред наведеног, наш је план, да и поред успешних резултата овог пројекта, не прекидамо наша истраживања, већ да их наставимо и наредних година.
Руководилац пројекта:
Проф. др Ференц Немет
Суботица,
25. 10. 2021.
