Одрживо наслеђе

Одрживо наслеђе – међународна научна конференција
на Учитељском факултетуна мађарском наставном језику у Суботици

Време одржавања конференције: 4. – 6. новембра 2021.

Место: Универзитет у Новом Саду, Учитељски факултет на мађарском наставном језику, Суботица, Штросмајерова 11., Србија

Поводом 150. годишњице образовања учитеља у Суботици, Учитељски факултет на мађарском наставном језику Универзитета у Новом Саду, организује међународнуконференцију под називом Одрживо наслеђе.

Током 15 година постојања, Факултет је серију својих међународних научних конференција организовао у три тематске целине:

• интердисциплинарну;
• методичку;
• и употребу ИКТ (информационо-комуникационих технологија)у настави.

Намера нам је, да ове године организујемо једну јединствену тематску конференцијуу оквиру које би, из различитих аспеката сагледавали тему одрживог наслеђа:

Појам наслеђа је задњих деценија добио доминантну улогу у научним дискурсима, те је постао поље интердисциплинарног истраживања. Као сложена категорија, јавља се у више контекста, али основ за њено јединствено одређење може представљати текст конвенције УНЕСКАО заштити светског културног и природног наслеђа, који јеусвојен 1972. године, и који детаљно формулише појам културног и природног наслеђа. Осврће се и на популаризацију вредности, с посебним нагласком на образовне и информативне програме.

Важну етапу заштите наслеђа представља споразум усвојен од стране УНЕСКА 2003. године, који поред културног и природног наслеђа регулише и заштиту духовне културне баштине. Духовним културним наслеђем сматра се „...такав обичај, представа, облик изражавања, знање и вештина – као и средство, предмет, уметничко дело, и културни простор у вези с тим – које заједнице, групе, па и појединци признају као део свог културног наслеђа. То духовно културно наслеђе, које се са једне генерације преноси на другу – коју заједнице и групе непрестано изнова стварају, као одговор на своје окружење, своју повезаност са природом и своју историју – пружа им осећај идентитета, омогућившина тај начин поштовање културне разноликости и људске креативности.”

Жеља нам је, да наша овогодишња конференција појам одрживог наслеђа сагледа из више аспеката. У погледу конференцијских излагања, која ће разматрати поједине примере духовног културног или природног наслеђа, нисмо првенствено заинтересовани зањиховуодрживост, већ за употребу (ревалоризацију) знања које се везује за поменуто наслеђе, за то на који начин може омогућити њихову еколошку, друштвену и привредну одрживост. У том циљу, од учесника конференције очекујемо истраживања, студије случаја, или предавања која се осврћу на добру праксу из ове области, и то из следећих истраживачких поља:

• Педагошко наслеђе, с посебним освртом на историју образовања учитеља.
• Ревалоризација културног наслеђа. Традиционално знање, одржив начин живота.
• Светско наслеђе, регистри духовног, материјалног и привредног наслеђа, збирке националних и локалних вредности и њихово представљање коришћењем средстава информационо-комуникационих технологија.
• Значај повезаности одрживог наслеђа и информационо-комуникационих технологија.
• Чување дигитализованог културног наслеђа и њено преношење уз помоћ информационо-комуникационих технологија.
• Презентовање одрживог наслеђа из аспекта одрживог развоја, привреде, традиције, традиционалног знања, памћења, културне разноликости, идентитета, педагогије и туризма.
• Сагледавање одрживог културног развоја из угла етнологије, историје културе, лингвистике и социологије.
• Поимање наслеђа у природним наукама, с посебним освртом на заштиту природе, одрживо привређивање и традиционално еколошко знање.
• Педагогија наслеђа, то јест педагогија ревалоризовања, илити улога наслеђа у педагогији и појединим стручним методикама.
• Музејска педагогија, то јест педагошке методе упознавања савредностима у неформалном и информалном образовном окружењу.
• Наслеђе и ревалоризација, ипокушај њиховог интерпретирања на уметничком пољу, медијални аспекти (књижевност, ликовна уметност, анимација, медијски дизајн, музика).

Поред набројаних, срдачно очекујемо и предавања која обрађују и друге теме!

Пријава учесника конференције:

Пријава учесника конференције врши се испуњавањем пријавног листа уз слање наслова рада, резимеа (не дужег од 1000 карактера), и кључних речи (до 5 речи) на једном од језика конференције (српски, хрватски и мађарски) и на енглеском језику. 

Приликом пријављивања, учесник треба да назначи, већ сходно одабраној теми, у којој секцији жели учествовати, а ако то из неког разлога не учини, организатори конференције задржавају право да га уврсте у одговарајућу секцију.

– ПРИЈАВА

Радове треба слати уз придржавање следећих техничких правила:

Аутори су одговорни за језичку исправност, оригиналност рада и стил текста (молимо све ауторе да им радове прегледа лектор). Сваки рад ће бити рецензиран од стране два рецензента, а аутори ће бити обавештени о тим стручним мишљењима. Рад достављен мимо техничких упутстава, биће враћен аутору на дораду.

У Зборнику ће бити објављени само радови оних аутора, који буду одржали предавање и извршили уплату котизације.

Котизација:

Износ котизације за учеснике конференције: 60 евра (или динарска противвредност);што укључује штампање кљигу апстраката и е-боок. Трошкови финансијске трансакције падају на терет уплатиоца.

Рокови:

Пријава и рок за предају апстракта: 15. јул 2021.

Обавештење о прихватању теме рада: 30. јул. 2021.

Уплата котизације: 30. август 2021.

Рок за предају радова: 30. август 2021.

Обавештење о мишљењу рецензената: 20. септембар 2021.

Корекција радова: 10. октобар. 2021.

Осим информација објављених на сајту факултета www.magister.uns.ac.rs/conf, у вези било ког питања, везаног за учешће на нашој конференцији, можете се обратити директно, и организаторима на conf@magister.uns.ac.rs.