Студијски програм основних академских студија Дипломирани васпитач усаглашен је са принципима који су дефинисани у оквиру Закона о високом образовању Републике Србије као и Болоњском декларацијом, и као такав својим садржајем у потпуности одговара захтевима наведених аката.
Циљ студијског програма основних академских студија Дипломирани васпитач је стицање знања, компетенција и професионалних искустава неопходних за квалитетно обављање васпитно-образовног рада у предшколским установама. Након завршетка основних академских студија студент стиче знања, компетенције и професионална искуства неопходна за васпитно-образовни рад у установама предшколског васпитања и образовања. Кроз студијски програм студенти треба да стекну знања и искуства везана за планирање, програмирање, организацију, реализацију и евалуацију комплетног васпитно-образовног процеса у предшколским установама и васпитно деловање. Студијски програм омогућава студентима, будућим васпитачима, да стекну знања, умења и вештине које им омогућавају да прате, подржавају и подстичу развој способности, интересовања и личности деце у целини у складу с њиховим персоналним, развојним и социјалним карактеристикама и потребама и припреми их за самосталан рад и учење.
Кроз наставни процес код студената се формира став о неопходности перманентног самообразовања и стручног усавршавања. Завршетком студија студент стиче стручни назив Дипломирани васпитач.
Упис кандидата на основне академске студије врши се на основу конкурса који расписује Универзитет у Новом Саду, а спроводи Учитељски факултет на мађарском наставном језику у Суботици. Услов за упис на студијски програм основних академских студија Дипломирани васпитач су: завршена четворогодишња средња школа, адекватан степен склоности/вештина (језичких, музичих и говорних) који се проверава од стране стручне комисије и положен пријемни испит из мађарског језика и књижевности као и из области опште информисаности.
Услови за прелазак студената са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија су дефинисатни
у Статуту установе, члан 56: Преношење ЕСПБ бодова
Члан56
(1) Између различитих студијских програма, у оквиру истог степена и врсте студија може се вршити преношење ЕСПБ бодова у складу са критеријумима и условимапреношења ЕСПБ бодова и одговарајућом провером знања, прописаним посебним општим актом Универзитета, који доноси Сенат Универзитетаи на основу уговора са другом установом високог образовања у земљи и иностранству.
(2) Изузетно од става (1) овог члана, за студенте који учествују у програмима међународне мобилности може се вршити пренос ЕСПБ бодова између различитих студијских програма у оквиру свих степена и врсте студија.
Студијски програм основних академских студија Дипломирани васпитач реализује се кроз четири године (8 семестара), а настава се изводи на мађарском језику. Студијски програм садржи 44 обавезних и 24 изборна студијска стручну праксу која се реализује у свакој академској години, односно семинар за израду завршног рада и одбрана завршог рада на четвртој години студија. Бодовна вредност сваког предмета исказана је ЕСПБ бодовима (у свакој студијској години она износи 60 ЕСПБ бодова), односно, укупно, за све четири студијске године 240 ЕСПБ бодова.
Студијски програм основних академских студија Дипломирани васпитач садржи следеће групе предмета: академско-општеобразовни (17,08%), теоријско-методолошки (19,17%), научно-уметничко-стручни (35,83%) и стручно-апликативни (27,92%). Изборни предмети су заступлјени са 21,67% од укупног броја ЕСПБ бодова. Услови за упис и полагање за сваки предмет јасно су дефинисани у Књизи премета. Избор предмета из других студијских програма није предвиђен.
Стручна пракса реализује се према предвиђеним програмским задацима, а студенти након обављене праксе подносе извештај о резултатима реализације предвиђених активности у оквиру стручне праксе. Резултати се прате и анализирају током школске године и вреднују посебном оценом и доделом прописаног броја ЕСПБ бодова. Пракса се рализује у сарадњи са предшколским установама и васпитачима-менторима који заједно са наставницима Факултета и њиховим сарадницима прате рад студената на пракси. У току студија студенти имају 30 часова праксе на првој години, по 90 часова праксе на првој и другој години и 120 часова праксе на четвртој години студија.
Настава на студијском програму реализује се у виду предавања, вежби, семинара, семинарских дискусија, дебата, интерактивних облика наставе, пројекатске наставе, тимске наставе, консултација и праксе. Методе и облици учења превасходно су усмерени на активно учешче студената у наставном процесу, на процес учења и квалитет знања и вештина будућих дипломираних васпитача.
Дипломирани васпитач оспособљен је за даље усавршавањена мастер академским студијама.
