„Објекат, првобитно изграђен као Штедионица Народне банке, Суботичанима познат као Жута кућа, пројектовао је Титус Мачковић (Суботица, 1851 – Суботица, 1919) у стилу еклектике са елементима италијанске ренесансе. Изградња објекта је трајала од 1880. до 1883. године. Посебан печат главној фасади даје фигурална декорација у виду полулежећих слободних скулптура изнад централних прозора, те у виду декоративних глава на коринтским капителима. У нивоу првог спрата удвојене, пластично решене фигуре – Јустиција, Андромеда, Меркур, музе поезије и вајарства, Зевс и Деметра – у рукама држе своје атрибуте. Прозор изнад главног улаза украшен је са две женске фигуре, од којих једна држи преслицу а друга касу, док је између њих постављена кошница, симбол марљивости и штедње. У степеништу зграде се налазе орнаментални неоренесансни витражи које је 1880/81. године израдио Еде Крацман (Кратзманн Еде) (Праг, 1847 – Беч, 1922). Они су најстарији примери ове врсте уметности у граду. Од 1941–1945. објекат је био седиште специјалне полиције, затвор и мучилиште. Од тада је мењао своју намену, да би од 2006. године постао зграда Учитељског факултета на мађарском наставном језику у Суботици. Грађевина је заштићено културно добро од великог значаја.” (Олга К. Нинков)
In: Ninkov K. Olga: Zgrada Štedionice Narodne banke – „Žuta kuća“, Gradski Muzej Subotica: Subotica, 2013. http://www.kulturput.rs/?page_id=643&lang=sr